Sta­rac Ve­li­zar Da­ni­lo­vić ži­vi u se­lu Đur­đe­vi­na u Ma­na­sti­ru Mo­ra­či, u lo­šim uslo­vi­ma i te­škog zdrav­stve­nog sta­nja. Iako je, po tvrd­nja­ma nje­go­ve kćer­ke ko­ja je ape­lo­va­la za po­moć, nje­mu pred­lo­že­na tu­đa nje­ga i po­moć, u Cen­tru za so­ci­jal­ni rad su ga od­bi­li.
Ona tvr­di da po­red nje, je­di­nu kon­ti­nu­i­ra­nu po­moć pru­ža­ju ku­mo­vi i kom­ši­je.
– Mo­lim vas za po­moć. Na­ru­še­nog je zdra­vlja i na ru­bu si­ro­ma­štva, bez ika­kve po­mo­ći i mo­guć­no­sti za nor­ma­lan ži­vot. Ži­vi sam, u lo­šim uslo­vi­ma, bez vo­de i ku­pa­ti­la. Ku­ća u ko­joj ži­vi pro­ki­šnja­va. On je u lo­šem zdrav­stve­nom sta­nju, a ne­ma pri­ho­da da se­bi pri­u­šti po­treb­nu nje­gu. Po­treb­nu po­moć ne­ma. Je­di­no ja, kao nje­go­va ćer­ka, po­vre­me­no ga obi­la­zim, da mu spre­mim ku­ću i po­ne­sem šta imam, ali ni­sam u fi­nan­sij­skoj mo­guć­no­sti da ga po­ma­žem zbog svo­je dvo­je dje­ce ko­je iz­dr­ža­vam. Pri­mam pla­tu od 250 eura. Ovo sta­nje tra­je već 10 go­di­na i po­sta­lo je ne­iz­dr­ži­vo. Jed­nom u mje­sec mom ocu do­đu ku­mo­vi da mu do­ne­su ne­što hra­ne, lje­ko­ve i da ga obi­đu ka­da ja ni­sam u mo­guć­no­sti. Kom­ši­je odvo­je ko­li­ko mo­gu da po­mog­nu, ki­lo­gram si­ra, li­tar va­re­ni­ke... Ne mo­gu vi­še, ne­ma­šti­na je. Upra­vo to či­ne jer se sje­ća­ju da­na ka­da je moj otac svi­ma po­ma­gao – ka­za­la je ona u pi­smu ko­je je po­sla­la Ban­ci hra­ne.
Do­da­je da lje­ko­ve i in­ha­la­tor, ko­ji ga odr­ža­va­ju u ži­vo­tu, ni­je­su u mo­guć­no­sti da pri­u­šte.
– Ve­li­zar ni­je do­brog zdrav­stve­nog sta­nja i usko­ro tre­ba da ide na ope­ra­ci­ju žu­či, ko­ju mi ni­je­smo u mo­guć­no­sti da is­fi­nan­si­ra­mo. Dug za stru­ju je ve­li­ki. On ni­je u mo­guć­no­sti da ga pla­ti a ni ja da po­mog­nem. Je­di­na na­kna­da ko­ju pri­ma je sta­rač­ka i u iz­no­su od 62 eura mje­seč­no. Pri­je dvi­je go­di­ne mu je uki­nu­ta so­ci­jal­na po­moć od 85 eura. Ni­sam u sta­nju da mu po­mog­nem ko­li­ko je po­treb­no, te­ško mi pa­da ovo što mo­lim za po­moć ali iz­la­za ne­mam. Za­hva­lju­jem Ban­ci hra­ne na do­na­ci­ji hra­ne i hi­gi­jen­skih sred­sta­va ko­ju je moj otac do­bio, i na ape­lu za po­moć ko­ju upu­ću­ju u ime mog oca i me­ne – na­vo­di se u pi­smu Ve­li­za­ro­ve kćer­ke.
Ona se za­hva­li­la i Du­ško Si­mo­no­vi­ću, ko­ji mu je, ka­ko je na­ve­la, vi­še pu­ta po­mo­gao.
– Ovim pu­tem mo­lim sve ko­ji ima­ju mo­guć­no­sti da odvo­je ko­li­ko mo­gu i po­mog­nu mom ocu ko­ji pa­ti u osmoj de­ce­ni­ji ži­vo­ta. Broj nje­go­vog ži­ro ra­ču­na je 510280194721403946, kod CKB, na ime Da­ni­lo­vić Ve­li­zar. Po­zi­vam sve ko­ji mo­gu da da do­đu i vi­de ka­ko sta­rac Ve­li­zar kop­ni u se­lo Đu­rđe­vi­na, Ma­na­stir Mo­ra­ča, Ko­la­šin. Dok­tor spe­ci­ja­li­sta iz Bre­zo­vi­ka mu je pre­pi­sao na­log za tu­đu nje­gu i po­moć, ali to ni­je­su usvo­ji­li iz Cen­tra za so­ci­jal­ni rad. Za­to mo­lim za po­moć – po­ru­ču­je ona.
Iz Ban­ke hra­ne su sa­op­šti­li da su oba­vi­je­sti­li Cen­tar za so­ci­jal­ni rad iz Ko­la­ši­na, Mi­ni­star­stvo ra­da i Mi­ni­star­stvo zdra­vlja o si­tu­a­ci­ji u ko­joj se Ve­li­zar na­la­zi i da su ih za­mo­li­li da ga obi­đu i po­mog­nu mu.
– Ta­ko­đe, mo­li­mo hu­ma­ne lju­de i dru­štve­no od­go­vor­ne kom­pa­ni­je da po­mog­nu Ve­li­za­ru Da­ni­li­vo­ću. Kon­takt je mo­gu­će do­bi­ti pu­tem te­le­fo­na Ban­ke hra­ne 069-495-680, mej­la bankahranepg@gmail.com ili u in­bok­su na fej­sbuk stra­ni­ci https://www.facebook.com/banka.hrane/?ref=hl – na­vo­di se u sa­op­šte­nju Ban­ke hra­ne.A.O.